ne smemo muk duše
prevoditi u govor,
odavati tajne
utkane u njen helix,
razotkrivati njenu ranjivost,
rasturati, a onda
sakupljati krhotine srca.
Užasavam se od ljutnje,
ona urušava bitak,
promišljanje u besu,
na osvetničkom pohodu,
je laž prema samom sebi.
Čujem nutarnji dijalog,
dvojnost bića,
sučeljavanje anđela i demona.
Osluškujem ruke,
u njih slivam misli,
one su produžetak osećanja,
pobednice na bojišnici čula.
Zvuk tipkovnice
objavljuje pobedu
nad dvoumljenjem.
Promatram tvoj lik,
u zrcalnim neuronima
se ogleda lepota trenutka,
ponavljajući protokol
srećne budnosti.
Život je večno
eksplodirajuća sila
u jezgru staničja,
tolerancija,
solidarnost,
kompromis,
evolucija ljubavi.
